Macron će još večeras otputovati u Novu Kaledoniju, rekla je glasnogovornica vlade Priska Tevenot, nadajući se da će smiriti javnost zbog planova Macronove vlade za reformu izbora koju su odbacili domorodački Kanaci.

Ranije u utorak transportni avion australskih zračnih snaga evakuirao je turiste sa malog lokalnog aerodroma u glavnom gradu Nove Kaledonije Noumea, jer separatističke blokade i dalje ometaju pristup međunarodnom čvorištu.

Australija i Novi Zeland poslali su prve avione na aerodrom Noumea Magenta, gdje su dopisnici AFP-a vidjeli kako slijeće prvi australijski C-130 Hercules i nekoliko autobusa koji čekaju na pisti. 

- Putnicima se daje prioritet na osnovu potreba. Nastavljamo da radimo na daljim letovima - navela je australska ministrica vanjskih poslova Penny Wong na društvenim mrežama, najavljujući dva početna leta.

Ova francuska teritorija u Pacifiku od 270.000 ljudi u nemirima je od 13. maja, kada je izbilo nasilje zbog francuskih planova da nametnu nova izborna pravila koja bi desetinama hiljada neautohtonih stanovnika dala pravo glasa.

U neredima je poginulo šest osoba, uključujući dvoje policajaca, a stotine je povrijeđeno.

Lokalni tužioci saopštili su u utorak da je oštećeno oko 400 prodavnica i preduzeća, od kojih su mnogi izgorjeli u požarima, dok je CCI u ponedeljak naveo da je 150 preduzeća opljačkano i zapaljeno.  

Francuske vlasti u Novoj Kaledoniji saopćile su da je "policija do sada uhapsila oko 270 demonstranata".

- Francuske snage polako uspostavljaju mir na cijeloj teritoriji, raščišćavaju izgorjela vozila sa puteva i raspoređuju trupe za zaštitu javnih zgrada - saopćile su vlasti u Parizu. 

Francuski zvaničnici rekli su tokom vikenda da su snage sigurnosti uništile 76 barikada duž ključne saobraćajnice od 60 kilometara od Noumee do aerodroma La Tontouta.

Ali novinari AFP-a rekli su da su mnoge od tih barikada kanački protestanti brzo obnovili, javlja FENA.

Kanaci sa šalovima preko lica, neki naoružani ručno-rađenim katapultima, i dalje su u utorak stajali u blokadi na putu ka međunarodnom aerodromu.

Autohtoni Kanaci, koji čine oko 40 posto stanovništva Nove Kaledonije, kažu da bi ta nova izborna pravila razvodnila njihove glasove.

Ali noviji doseljenici na ostrva kažu da im se oduzima pravo da učestvuju na lokalnim izborima.

Novi zakon bi proširio biračko pravo na one koji na toj teritoriji žive najmanje 10 godina.

Ugledne francuske ličnosti, uključujući bivšeg premijera Manuela Vallsa, koji je pomno pratio slučaj Nove Kaledonije dok je bio na vlasti, pozvali su na odlaganje usvajanja ustavnih promjena.

- Ne možete postići napredak u slučaju Kaledonije postavljanjem ultimatuma - rekao je Valls u nedjelju.

Ali zastupnici u francuskom parlamentu koji su protiv nezavisnosti ove prekomorske teritorije žele po svaku cijenu da se zakon usvoji.