To je to što se tiče ove polusezone i gostovanja. Velež je ostao na dvije pobjede, ukupno na osam osvojenih bodova u gostima. Premalo, posebno ako se pogleda statistika iz nekih prethodnih sezona.

Gostujućih osam bodova osvojeno je protiv GOŠK-a, Slobode, Igmana, Širokog Brijega. 

Premalo kada se zna da je na domaćem terenu prosuto jako puno – da su se dogodili porazi od Željezničara, Zrinjskog, remi protiv Borca, Igmana, Sloge. Naravno može se reći da porazi od Zrinjskog, Željezničara i remi kontra Borca (tri kluba iz gornjeg doma) nisu tragedija gledajući iz tog aspekta, ali prosipanje bodova u duelima protiv Igmana, Sloge kući jeste.

Baš kao što je to način na koji je Velež ostao bez još četiri boda - dva na Tušnju i dva sada u Konjicu. I onda jednostavna računica - četiri plus četiri su osam. To znači da bi Velež sada imao 28 na svom kontu. Samo da je napravio ono što nije. Savladao kući Slogu i Igman, u gostima Slobodu i Igman. Ali nije. 

Protiv Igmana je opet Velež imao vodstvo, gol je primio iz jedanaesterca, jedan mu je gol poništen zbog zaleđa. Teren je bio loš, ali opet Velež je imao svoje prilike koje je morao realizirati. Na ovakvim utakmicama bilo koja ekipa sebi ne može dozvoliti takav luksuz, ovakve utakmice se često znaju dobiti po principu maksimalne realizacije. Na tom tragu je i trener Irfan Buz…

- Ne mogu biti zadovoljan rezultatom. Imali smo svoje prilike koje smo morali realizirati. U ovakvim utakmica se to mora napraviti, rekao je Turčin. 

- Može se reći kako je teren bio loš, kako je domaća ekipa igrala borbeno, kako je Igman bio težak protivnik… ali opet, kad stvoriš prilike, onda ih moraš i iskoristiti. Idemo dalje, okrećemo se novom protivniku, za kraj je ostala Sloboda. 

A imperativ u toj preostaloj utakmici ne treba ni isticati, kao ni probleme s kadrom, a nakon Igmana je došao još jedan – u vidu kartoniranog Dine Halilovića.

F. I.